Zubni implanti predstavljaju vrhunac stomatologije, a zahvaljujući konstantnom napretku tehnologije i medicine, pacijentima je omogućeno da nastave da normalno žive svojim životom čak i onda kada su nekom igrom slučaja ostali bez jednog ili više zuba.
U ovom članku istražićemo kako su zubni implanti postali prva opcija kada je u pitanju nadoknada izgubljenih zuba.
Šta su zubni implanti i zašto su dobri?
Zubni implanti su metalni vijci koji se hirurški ugrađuju u vilicu pacijenta kao zamena za izgubljene zube. Ovi implanti funkcionišu kao veštački koreni zuba na koje se zatim postavljaju nadoknade poput krunica, mostova ili proteza.
Glavni materijal od kojeg se izrađuju zubni implanti je titanijum, zbog njegove biokompatibilnosti i sposobnosti oseointegracije – spajanja kosti sa implantom. Upravo od vrste materijala zavisi i cena zubnih implanta.
Na primer, implanti od cirkonijuma ili kombinacije titanijuma i cirkonijuma mogu biti skuplji od standardnih titanijumskih implanta, ali nude estetske prednosti i dugotrajnost.
Sam proces ugrađivanja ne traje dugo, a sastoji se od implementacije šrafa u kost vilice i zuba koji će izgledati gotovo isto kao vaši prirodni zubi. Uspešnost ugradnje zubnih implantata je izuzetno velika. U svetu se godišnje ugrade milioni implantata sa uspehom od 99%.
Istorija zubnih implanata
Prve naznake upotrebe zubnih implantata datiraju još iz drevne Kine, Egipta i civilizacije Maja, gde su se koristili različiti materijali za nadoknadu izgubljenih zuba. Već u drevnoj Kini su pronađeni ljudski ostaci koji su imali tragove bambusa u vilici, za koje se veruje da su bili upravo neke vrsta implanata. U starom Egiptu su se na sličan način pravili implanti od plemenitih metala.
Prvi primer uspešnog implanta je napravljen 1913. godine i naziva se Grenfildov implant. Greenfield je prvi shvatio da na viličnu kost najbolje prijanja titanijum.
Inovacije u stomatologiji
Ranije su se za nadoknadu zuba isključivo koristili zubni mostovi za čiju je izradu bilo neophodno izbušiti dva susedna zuba, a nekada bi se otklanjao i zdrav deo zuba. Zubni implanti su u tom smislu mnogo pogodniji jer između ostalog imaju izgled i funkciju prirodnog zuba.
Kada su u pitanju inovacije u ovoj oblasti, predstavljanjem antibakterijskog premaza koji pacijentima omogućava da konzumiraju hranu i piće koju žele, uvedena je još jedna pogodnost za ugradnju samog implanta.
Svake godine ugradi se i do 500.000 zubnih implantata, a zahvaljujući tehnološkim inovacijama, stomatolozi mogu koristiti CBCT tehnologiju i digitalne snimke kako bi postupak učinili mnogo lakšim i uspešnijim. Dakle, digitalnim putem mogu odabrati implante i isplanirati operaciju.
Osim toga, upotrebom inovacija u IT industriji i računarski vođenog programa, stomatološki tim može unapred da izradi čitav postupak oralne hirurgije i time utvrdi uspešnost same operacije.
Glavni materijali u dentalnoj implementaciji
Korišćenje keramike u procesu implantacije zuba postaje sve češće, a glavni razlog za ovu tendenciju je činjenica da keramika pokazuje jako dobru otpornost na koroziju, te je zato pogodna za oralnu primenu.
Takođe, zbog svoje otpornosti na temperaturne promene, keramika ima potencijal da smanji taloženje bakterija u ustima, te je pogodna za negu.
Mnogi smatraju da je cena ove procedure vrlo visoka, ali važno je upamtiti da se cena obično poklapa sa kvalitetom materijala implanta. Neki od zastupljenih materijala u dentalnoj stomatologiji jesu sledeći:
Titanijum
Titanijum je najčešće korišćen materijal za zubne implante zbog svoje izuzetne biokompatibilnosti i sposobnosti oseointegracije. Oseointegracija je proces u kojem titanijumski implant postaje trajno povezan sa kostima vilice, omogućavajući stabilnu osnovu za nadoknadu zuba.
Titanijum je otporan na koroziju, što je ključno za dugotrajnost implanta u usnoj šupljini. Pored toga, titanijum je lagan i jak, što ga čini idealnim za medicinsku upotrebu.
Cirkonijum
Cirkonijum je još jedan popularan materijal za zubne implante, poznat po svojoj visokoj estetici i biokompatibilnosti. Za razliku od titanijuma, cirkonijum je bele boje, što ga čini estetski pogodnijim, posebno za prednje zube. Cirkonijum je takođe otporan na koroziju i ima odličnu otpornost na habanje.
Njegova biokompatibilnost znači da izazove minimalnu reakciju u tkivu, smanjujući rizik od upala i infekcija.
Keramika
Keramički materijali, poput cirkonijum-dioksida, sve više se koriste u dentalnoj implantaciji zbog svoje estetske vrednosti i biokompatibilnosti. Keramički implanti su potpuno bez metala, što ih čini idealnim za pacijente sa alergijama na iste.
Pored toga, keramika je otporna na temperaturne fluktuacije i manje sklona nakupljanju oralnih bakterija, što može pomoći u smanjenju rizika od periimplantitisa, odnosno upale tkiva oko implanta.
Izbor materijala za zubne implante zavisi od specifičnih potreba pacijenta, lokacije implanta i preferencija stomatologa, te je naš savet da se pre svega tražite savet od vašeg stomatologa.. Titanijum i cirkonijum i dalje su najčešće korišćeni materijali zbog svoje kombinacije biokompatibilnosti, otpornosti na koroziju i estetske vrednosti.
Međutim, napredak u razvoju novih materijala i novih tehnologija stalno poboljšava mogućnosti za pacijente, omogućavajući adekvatan pristup i optimalne rezultate u dentalnoj implantaciji.
Savremene inovacije u tehnologiji i materijalima obećavaju svetlu budućnost za zubne implantate. U narednim godinama, očekuje se dalji napredak u oblastima kao što su biotehnologija, 3D štampanje i regenerativna medicina, što će omogućiti značajna poboljšanja u kvalitetu, efikasnosti i dostupnosti dentalnih implantata.
Za još zanimljivih i korisnih tekstova, posetite naš sajt.