Kičma i zglobovi svakodnevno nose težinu tela dok stojimo, hodamo, penjemo se uz stepenice ili obavljamo kućne poslove. Kada je telesna masa veća od one koja odgovara građi i zdravstvenom stanju osobe, opterećenje sistema za kretanje raste. Posledice se ne javljaju kod svih istom brzinom niti višak kilograma predstavlja jedini uzrok bola, ali može doprineti nastanku, održavanju i pogoršanju tegoba.
Važno je zato govoriti o zdravlju i pokretljivosti, a ne o izgledu. Cilj nije dostizanje određenog konfekcijskog broja, već očuvanje funkcije tela, smanjenje bola i lakše obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Veće opterećenje pri svakom koraku
Kolena, kukovi, skočni zglobovi i stopala pripadaju zglobovima koji nose telesnu težinu. Sile koje deluju na njih tokom kretanja veće su od broja koji pokazuje vaga, naročito pri trčanju, čučnju, penjanju ili silaženju niz stepenice. Zbog toga i umereno povećanje telesne mase može značajno povećati ukupno opterećenje koje zglobovi podnose tokom hiljada koraka dnevno.
Hrskavica omogućava da se krajevi kostiju u zglobu kreću uz što manje trenja. Dugotrajno prekomerno i neravnomerno opterećenje može doprineti njenom postepenom oštećenju i razvoju osteoartritisa, posebno u kolenima. Rizik zavisi i od godina, ranijih povreda, genetike, mišićne snage, položaja zglobova, zanimanja i nivoa fizičke aktivnosti.
Kako reaguje kičma?
Dodatna masa, naročito u predelu stomaka, može promeniti težište tela. Karlica se pomera, a krivina u slabinskom delu kičme može postati izraženija. Kada vam nije jak i čvrst stomak leđa tada ulažu više napora da održe stabilnost i uspravan položaj, pa se mogu javiti napetost, zamor i bol u donjem delu leđa.
Veće opterećenje ne znači da će osoba obavezno razviti diskus herniju ili drugo oboljenje kičme. Bol u leđima obično ima više mogućih uzroka. Dugotrajno sedenje, slabi mišići trupa, nepravilno podizanje tereta, stres, nedovoljno sna i ranije povrede mogu istovremeno uticati na tegobe. Zato pretpostavka da je svaki bol posledica telesne mase može odložiti pravilnu dijagnozu.
Nije reč samo o mehaničkom pritisku
Masno tkivo nije pasivna zaliha energije. Ono proizvodi supstance koje učestvuju u zapaljenskim procesima u organizmu. Kod gojaznosti može postojati hronična upala niskog intenziteta, koja se povezuje sa promenama u zglobovima. Ovaj mehanizam pomaže da razumemo zašto telesna masa može imati vezu i sa tegobama u zglobovima koji ne nose najveći teret, poput zglobova šaka.
Istovremeno se lako stvara začarani krug. Bol otežava kretanje, manje kretanja slabi mišiće, a slabiji mišići pružaju manju podršku kičmi i zglobovima. Svakodnevne aktivnosti tada postaju napornije, zbog čega osoba može još više da izbegava pokret. Izlazak iz tog kruga treba da bude postepen i prilagođen trenutnim mogućnostima.
Pokret je deo rešenja
Potpuno mirovanje uglavnom nije dugoročno rešenje za uobičajene mišićno-koštane tegobe. Pravilno odabrana fizička aktivnost jača mišiće koji stabilizuju zglobove, održava pokretljivost i olakšava svakodnevno funkcionisanje. Hodanje, vožnja bicikla, plivanje i vežbe u vodi često manje opterećuju zglobove od aktivnosti sa mnogo skokova i naglih promena pravca.
Ipak, ne postoji jedan program koji odgovara svima. Osoba koja već ima bol, otok, prethodnu povredu ili hronično oboljenje ne bi trebalo naglo da započne intenzivne treninge. Vežbe se biraju prema uzroku tegoba, u skladu sa godinama i postepeno pojačavaju, uz praćenje reakcije tela.
Kada treba potražiti stručnu pomoć?
Pregled je preporučljiv kada bol traje, često se vraća, ograničava hod ili svakodnevne aktivnosti. Kada se jave otok, nestabilnost zgloba, trnjenje ili slabost, postaje neophodan.
Među uslugama u ordinaciji Fizio Family u ponudi su specijalistički pregledi fizijatra, ortopeda i drugih lekara, a može se zakazati pregled nutricioniste. To omogućava da se problem sagleda iz više uglova, umesto da se pažnja usmeri samo na jedan simptom ili jednostavno okrivi kilaža i kao univerzalno rešenje ponudi – mršavljenje.
Fizijatar će proceniti pokretljivost, držanje, mišićnu snagu i način hoda, a ortoped ispitati da li postoje povreda, deformitet ili degenerativne promene koje zahtevaju posebno lečenje.
Nutricionista vam može pomoći u oblikovanju uravnoteženih i održivih navika, uzimajući u obzir zdravstveno stanje, dnevni ritam i potrebe.
Male promene imaju vrednost
Brza i restriktivna rešenja nisu dobar temelj za dugoročno zdravlje.
Korisnije je postepeno povećavati kretanje, praviti pauze od sedenja, poboljšati kvalitet obroka i sna i pratiti kako telo reaguje. Čak i kada telesna masa ostaje ista, snažniji mišići i bolja kondicija mogu olakšati kretanje i povećati sigurnost u svakodnevnim aktivnostima.
Višak kilograma jeste jedan od faktora koji može opteretiti kičmu i zglobove, ali nije jedini i ne treba ga posmatrati izolovano. Isto tako, ne treba opteretiti ni sebe stresom oko viška kilograma, jer griža savesti i može biti samo kontraproduktivna. Ona nas sprečava da živimo i posvetimo se zdravim navikama u kojima ćemo zapravo uživati. Takođe, može dovesti i do opsesivnog ponašanja i razviti se u poremećaje ishrane kao što su bulimija ili ortoreksija.
Najbolji pristup spaja tačnu dijagnozu, prilagođeno kretanje, odgovarajuću ishranu i realne, postepene ciljeve. Tako se zdravlje ne svodi na vagu, već na manje bola, više pokretljivosti i bolji kvalitet života. Doslednost je važnija od naglih promena, jer održive navike vremenom rasterećuju lokomotorni sistem i pomažu osobi da se kreće sigurnije, lakše i sa više samopouzdanja.