Osećaj straha, nervoze ili nelagode pre važnog događaja ili situacije je nešto sa čime se skoro svi suočavamo u nekom trenutku svog života. Anksioznost ili uznemirenost je prirodna reakcija koja nas motiviše da se pripremimo i damo sve od sebe. Međutim, kada ona postane sveprisutna, kada počne da utiče na naše svakodnevne aktivnosti, odnose, posao, školu ili san, onda je to signal da treba da obratimo pažnju na svoje mentalno zdravlje.
U današnjem svetu koji se brzo razvija, anksiozni poremećaji su postali jedan od najčešćih problema mentalnog zdravlja, koji pogađa milione ljudi širom sveta. Oni mogu imati različite oblike, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, socijalnu uznemirenost, specifične fobije i posttraumatski stresni poremećaj, između ostalog.
Anksioznost nije samo stanje uma – ona takođe ima fizičke simptome koji mogu biti jednako ozbiljni kao i emocionalni simptomi. Može izazvati ubrzan rad srca, znojenje, drhtavicu, kratak dah, umor, nesanicu, glavobolju, pa čak i gastrointestinalne probleme.
Koliko traje anksioznost: pregled trajanja i simptoma
Anksioznost nije ujednačena, ona varira po intenzitetu, simptomima i trajanju. Koliko traje anksioznost? Vreme trajanja varira u zavisnosti od specifične vrste anksioznog poremećaja. Povremena uznemirenost, kao što je osećaj nervoze pre velikog sastanka ili ispita, normalan je deo života i obično traje samo kratko vreme. Međutim, kada govorimo o anksioznim poremećajima, stvari postaju komplikovanije. Generalizovani anksiozni poremećaj, na primer, karakteriše dugotrajna uznemirenost i zabrinutost koja nije usmerena ni na jednu određenu stvar. Da bi se dijagnostikovao ovaj poremećaj, simptomi moraju biti prisutni veći deo dana u periodu od najmanje šest meseci. S druge strane, panični poremećaj se obično manifestuje napadima panike, intenzivnim epizodama straha koje se javljaju iznenada i dostižu vrhunac za nekoliko minuta. Njihova učestalost može varirati od nekoliko puta nedeljno do samo nekoliko puta godišnje.
Simptomi takođe variraju, ali često uključuju osećaj nervoze, nemira ili napetosti, ubrzan rad srca, ubrzano disanje (hiperventilaciju), znojenje, drhtanje, osećaj slabosti ili umora, probleme sa koncentracijom, nesanicu i mnoge druge.
Važno je naglasiti da, iako anksiozni poremećaji mogu biti dugotrajni, oni su takođe izlečivi. Psihoterapija, uključujući kognitivno bihejvioralnu terapiju, kao i lekove, može biti veoma efikasna u upravljanju simptomima ovog poremećaja.
Upravljanje hroničnom anksioznošću: strategije i tehnike
Hronična anksioznost može značajno da utiče na kvalitet života, ali postoji niz strategija i tehnika koje mogu pomoći u njenoj kontroli. Jedna od najefikasnijih metoda je kognitivna bihejvioralna terapija. Ova vrsta terapije pomaže ljudima da identifikuju i promene štetne misaone obrasce koji izazivaju simptome ovog poremećaja. Osim ove terapije, postoji niz tehnika koje mogu biti od pomoći. Duboko disanje, meditacija i joga mogu pomoći u smanjenju simptoma anksioznosti. Redovna fizička aktivnost je takođe veoma efikasna u smanjenju ovih simptoma, jer se hormon sreće endorfin, oslobađa tokom vežbanja.
Takođe različiti medikamenti poput antidepresiva i beta-blokatora se mogu koristiti za upravljanje hroničnom anksioznošću.
Kako način života utiče na anksioznost?
Vaš način života može imati veliki uticaj na nivo ovog poremećaja. Nekoliko ključnih oblasti uključuje ishranu, fizičku aktivnost, san i način na koji se nosimo sa stresom.
Nepravilna ishrana i konzumiranje prevelike količina kofeina ili alkohola može povećati simptome anksioznosti. S druge strane, uravnotežena ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama, vitaminima B i magnezijumom može pomoći u regulisanju ovih simptoma.
Redovna fizička aktivnost i kvalitetan san su važan deo zdravog načina života i mogu pomoći u upravljanju anksioznošću. Vežbanje može smanjiti nivo stresa, poboljšati raspoloženje i poboljšati kvalitet sna.
Konačno, način na koji se nosimo sa stresom može imati veliki uticaj na našu uznemirenost. Učenje tehnika upravljanja stresom, kao što su mindfulness, meditacija ili tehnike dubokog disanja, može pomoći u smanjenju naše uznemirenosti.