Ukoliko planirate da zasnujete radni odnos ili ste već duži niz godina zaposleni, ali potrebne su vam veštine za koje, mnogi misle da nisu sposobni, pročitajte tekst u nastavku. Svaki poslodavac ceniće mišljenje svakog radnika, pa makar to bila i negacija. Izražavanje stavova i podizanje nivoa samopoštovanja i samouverenja nije gordost, već način funkiconisanja i „opstajanja“ u savremenom društvu.
Šta je asertivna komunikacija?
Da bi se definisala asertivna komunikacija, poželjno je raščlaniti pojedinačne segmente složenice. Reč asertivan potiče od engelske reči assertive, što bi u bukvalnom prevodu značilo više sinonima poput samosvestan ili samouveren. Dok reč komunikacija je jasnog značenja. U globalu gledano osoba koja poseduje veštinu asertivne komunikacije svesna je svojih veština, ima izražene stavove, jasnu upornost i visok nivo samopouzdanja.
Kako asertivna komunika utiče na poslovno okruženje?
Pored svakodnevenih životnih izazova, poželjno je naći meru i uspostaviti balans i tokom vremena provedenog na poslu. Osobe koje imaju izražene crte asertivnosti uspeće da izbalansiraju svoje stavove, a svoje lične vrednosti postave na nivo koji se nalazi tačno između statičnosti ili preterane aktivnosti. Zapravo, naćiće meru da adekvatnim izražavanje, učtivošću i samouvernošću dođu do cilja. Jasno će reći kako poslodavcu, tako i kolegama ukoliko postoje neke zamerke, mogu iskazati emocije, zatim biće svesni svojih kvaliteta, ali biće svesni i benefita koje je firma stekla zahvaljujući ličnom radu. Znači, samopoštovanje, samosvest, samouverenje praćeno elokvencijom su glavni segmenti asertivnosti.
Osnovne odlike asertivne komunikacije
Zapravo asertivnu komunikaciju je jednostavno prepoznati i praktično ona postaje potreba svakog kolektiva. Da bi se obezbedila zdrava radna atmosfera, bez netrpeljivosti, uz poštovanje pre svega sebe, ali i kolega moraju se poznavati glavne odlike asertivnosti. Pa recimo:
- Kolektivni ili grupni rad – cenjenje sebe, ali i svojih saradnika. Gledanje istim očima sve sa uvažavanjem njihovih ideja i stavova. Isticanje liderstva.
- Priznavanje grešaka – jedna od velikih vrlina osobe jeste sposobnost priznaje greške. Ko radi taj i greši, pa često nečiji stav ili mišljenje ne mora biti isparavno, ali bitno je da se ono prizna ukoliko se ispostavi kao tako.
- Potreba da se odgovori negacijom – svi moraju da nauče da se nekada jednostavno, mora reći „ne“. Ukoliko vas poslodavac pita da toga dana ostanete duže na poslu, bez ustručavanja možete reći ne, bez pronalaženja bilo kakvih izgovora. Cenite sebe i svoje vreme.
- Građenje novih verbalnih i neverbalnih veština – na taj način osoba biva elokventnija i sigurnija u sebe. Govor tela često prenosi značajniju poruku nego reči.
Poslodavac voli osobe koje poseduju ispitivane veštine
Osoba nije gorda, ako sebe ceni i ako je sigurna u svoje kvalitete i vrednosti. Nije tačno, da osobe koje imaju razvijenu asertivnost nisu poželjne u radnom okruženju. Zapravo, naprotiv i te kako su poželjne. Poslodavac je spreman da se odmah na takve radnike može osloniti, koji su spremni i na samostalan i na timski rad. Takođe, svestan je njihovih mogućnosti i jasno izraženih stavova. Obično takvi radnici nisu dvolični, posesivni i skloni podmetanjima. Tako da poželjno je raditi na sebi i razvijati nivo asertivne komunikacije i kompetencije.