Heliko bakterija ili Helicobacter pylori predstavlja mikroorganizam koji se smatra jednim od najuspešnijih patogena u istoriji ljudske vrste, i dugo je predstavljala veliki problem za lekare jer je tokom dugog niza godina vladalo ubeđenje da u želudcu, u sredini u kojoj je prisutno dejstvo hlorovodonične kiseline, ne postoji mogućnost da bilo koja vrsta bakterije može da preživi, zbog čega se predpostavljalo da je uzrok bilo kojih tegoba povezanih sa organima za varenje povećan stres ili loša ishrana.
Zahvaljujući naučnicima Beriju Maršalu i Robinu Vorenu, koji su za svoje otkriće dobili Nobelovu nagradu, otkriveno je njeno postojanje i dejstvo na ljudski organizam. Prema nekim procenama, polovina svetske populacije je zaražena ovom bakterijom, a najčešće se dešava da osoba pogođena ovom infekijom dugo ne bude svesna toga, jer ne postoje nikakvi simptomi koji bi mogli da ukažu na to, što je posledica sposobnosti ove bakterije da se prilagodi ljuskom organizmu.
Simptomi i dijagnostifikovanje Heliko bakterije
Najčešći vid prenošenja Heliko bakterije je preko prljavih ruku, zatim hrane ili vode koja je kontaminirana,a možete se i zaraziti ukoliko se sa zaraženom osobom poljubite, podelite escajg ili joj date veštačko disanje. Žene oboljevaju znatno ređe od muškaraca, dok su osobe koje boluju od nekog oblika tumora, hronične bolesti ili im je jetra oštećena usled preterane konzumacije alkohola ili im je iz bilo kog razloga značajno oslabljen imunitet, u većoj opasnosti od razvoja infekcije.
Heliko bakterija, da bi opstala, izaziva infekciju umanjivanjem kiselosti digestivnog trakta što potom dovodi do pojave simptoma i tegoba, a infekcije koje izaziva mogu biti hronične ili akutne. U simptome infekcije spadaju nadimanje i podrigivanje, gorušica i povraćanje, mučnina i neprijatan zadah, može doći do naglog gubitke težine, osećaja probadanja i bolova u stomaku. Ukoliko dođe do hronične faze, moguća je pojava krvi u stolici, krvi i sluzi u povraćci, kao i do anemije.
Pojava ovih simptoma je jasan znak da je vreme za posetu lekaru, koji će potom moći da potvrdi da se zaista radi o infekciji Heliko bakterijom, jer samo prisistvo simptoma nije dovoljno za postavljanje dijagnoze. Postupak dijagnostifikovanja može biti invazivan, uz pomoć sonde kojom se iz želudca vadi uzorak, ili neinvazivan, analizom uzorka krvi ili stolice ili respiratornim testom.
Lečenje Heliko bakterije
Uz pravovremenu posetu lekaru i njeno otkrivanje, Heliko bakteriju je moguće izlečiti i za nedelju dana. Nakon što se u organizmu ustanovi njeno prisustvo, terapija uglavnom podrazumeva kombinaciju dva ili više antibiotika, jer je ova bakterija u nekim slučajevima otporna na određene vrste antibiotika, kao i lekovi koji utiču na smanjivanje želuddačne kiseline.
Ishrana predstavlja jedno od najvažnijih oružja u borbi protiv ove bakterije, a za početak je najbitnije da se jede na tri do četiri sata, a da obroci svakog dana budu u istim terminima. Kafa, šećer, proizvodi od belog brašna, alkohol I gazirani napitci, pohovane ili pržene namirnice više se ne bi smele naći u ishrani osobe koja pati od infekcije.
Preporučljivo je konzumiranje nezaslađenjih I hladnih čajeva od kamilice, semena lana, koprive, žalfije, majčine dušice I bokvice. Hrana koja se unosi ne bi trebalo da bude preterano topla, piće ne bi trebalo da bude previše hladno, dok je tokom svakog obroka veoma važno da se što sporije jede.