Skrivene odaje piramida, misteriozne smrti i nestanci, neobične građevine – čoveku savremenog doba Stari Egipat može delovati kao nerešiva zagonetka. Istoričari i arheolozi decenijama unazad pokušavaju da dokuče neke tajnovite događaje iz daleke prošlosti i rastumače kako su stari Egipćani živeli.
Mističnost egipatske pustinje i njenih obala privlači ne samo naučnike, već i turiste, „obične“ ali znatiželjne ljude koji žele da letuju u zemlji faraona. Da bi se bolje upoznali sa tragovima ove drevne civilizacije, mnogi biraju da provedu odmor u Egiptu. Aranžmani u nekim egipatskim hotelima podrazumevaju i organizaciju izleta do najznačajnijih hramova, obilazak piramida i arheoloških lokaliteta.
Istraživali smo koje su to misterije Egipta koje intrigiraju modernog čoveka i da li ima nagoveštaja o razrešenju ovih prastarih zagonetki. Pročitajte.
Kako su sagrađene piramide?
Impresivne i masivne piramide u Gizi ubrajaju se u najzanimljivije i najčudesnije građevine Starog sveta. Kao jedno od svetskih čuda, piramide i te kako zbunjuju naučnike širom planete. Glavno pitanje tiče se izgradnje piramida. Na koji način su Stari Egipćani, kao zajednica bez moderne građevinske opreme uspeli da transportuju ogromno teško kamenje i izgrade čuvene pirmaide?
Intrigantna tema bila je pokretač brojnih istraživanja i ispitivanja, a neka od njih potencijalno donose odgovore. Tako su holandski fizičari sa Univerziteta u Amsterdamu, ponudili kao moguće rešenje ove tajne – mokar pesak. Prema izvesnim eksperimentima vlaženje egipatskog pustinjskog peska može prilično smanjiti trenje, što znači da je potrebno da samo polovina ljudi vuče sanke po mokrom pesku, u poređenju sa suvim peskom. Ovu pretpostavku donekle potkrepljuju i antički zidni prikazi Egipćana koji vuku sanke sa džinovskom statuom i deluje kao da kvase pesak. Dakle, možda je tajna naporne i komplikovane izgradnje piramida u vodi!
Ko je bila nepoznata egipatska kraljica?
Arheolozi su 2015. godine naišli na grob žene koja je bila sahranjena među velikim piramidama Starog kraljevstva Egipta. U njenoj grobnici bili su natpisi koji su je nazivali i „kraljevom ženom“ i „kraljevom majkom“. Ove beleške zapravo svedoče da je pre 4.500 godina, kada je ova žena bila živa, bila je jedna od najvažnijih ljudi na planeti.
Kao kraljeva majka, imala je veću moć od bilo koje druge žene u naciji, a ipak danas niko ne zna ko je bila ona. Istoričari su je nazvali Khentakaves III, a sve to sa pretpostavkom da je bila kći kraljice Khentakaves II. Postoje nagađanja da je ova misteriozna egipatska kraljica bila žena faraona Neferefre i majka faraona Mekahura, ali dokazi za ove tvrdnje još nisu pronađeni. Nije li fascinantno da je nekada najmoćnija žena na svetu danas potpuna misterija?
Skrivena odaja u Kufoovoj piramidi
Piramide su nepresušan izvor pitanja i zagonetnih pretpostavki. Počev od načina na koji su izgrađene, do arhitekture do neobičnih i skrivenih odaja i pronađenih artefakata u njima, ostavljaju naučnike u čudu. Tako se donedavno verovalo da se u najvećoj, Kufoovoj piramidi nalaze samo tri odaje. Međutim, dodatna ispitivanja su pokazala da arheolozima decenijama promiče neverovatna činjenica, a to je da se iznad Velike galerije u piramidi nalazi skrivena prostorija, i to verovatno najveća od svih.
Kufoova piramida je sagrađena pre 4.500 godina, visoka je skoro 150 metara i pretpostavlja se da njenu konstrukciju čini više od 2,3 miliona kamenih blokova. Posebno je zanimljivo to što su Egipćani sagradili skrivenu odaju unutar nje tako da bude potpuno nepristupačna, jer ne postoji nijedan hodnik niti put koji do nje vodi.
Pretpostavlja se da je jedini način da se bilo šta u ovu prostoriju smesti bio da se ona napuni i zapečati. Unutrašnjost odaje je ostala tajna i danas. Jedno je izvesno, šta god da se unutra nalazi faraon Kufu očigledno nije želeo da to ikada ugleda svetlost dana.
Misterija Tutankamove smrti
Tutankamonova grobnica privlači u Egipat znatiželjne putnike, novinare i istraživače ne samo zbog blaga koje je skrivala, već i zbog vela tajne smrti mladog kralja. Naime, prema tvrdnjama naučnika kralj Tutankamon je imao samo 19 godina kada je umro, ali se ne zna zbog čega. Postoji nekoliko bizarnih i kontroverznih činjenica koje dodatno mistifikuju njegovu smrt.
Kralj Tut je bio izuzetno lošeg zdravlja. Imao je malariju, i uz to bio rođen sa nekoliko genetskih anomalija, zbog čega su istoričari uvereni da su njegovi roditelji morali biti brat i sestra. Međutim, postoji i fraktura lobanje koja nagoveštava mogućnost nasilne smrti. Arheolozi su dugo smatrali da je uboden nožem u glavu. Neka od poslednjih ispitivanja razmatraju i opciju da je ovo oštećenje nastalo slučajno – tokom procedure balzamovanja tela. Pored svega navedenog, postoje i dokazi da je Tutankamon neposredno pre smrti slomio koleno, što je navelo neke istoričare da razviju teoriju o tome kako je poginuo u nesreći sa kočijama.
Svaka od ovih teza deluje u isto vreme moguće i neverovatno jer je mladi kralj nosio toliko tereta da je skoro nemoguće doneti jasan zaključak o tome – šta ga je koštalo života u stvari.
Gde je nestala kraljica Nefertiti?
Legendarna po svojoj lepoti i moći, kraljica Nefertiti je za mnoge savremenike jedna od prvih asocijacija na drevni Egipat. Kao supruga faraona Ehnatona i najverovatnije majka faraona Tutankamona, bila je jedna od retkih žena koje su vladale Egiptom. Postoje pretpostavke da je preuzela Egipat i samostalno njime upravljala.
Međutim, dokaz o tolikoj moći u vidu grobnice ili velelepnog hrama danas – ne postoji. Uprkos brojnim naučnim ekspedicijama i istraživanjima, niko nikada nije pronašao Nefertitino poslednje počivalište. Mali tračak nade da su nadomak istorijskog otkrića imali su arheolozi sve do 2018. godine. Bili su ubeđeni da se Nefertitin grob nalazi u tajnoj komori skrivenoj u grobnici kralja Tutankamona. Ipak, nakon detaljnog skeniranja zida otkrili su da tamo nema ničega.
Dodatni sloj misterije svakako predstavlja i činjenica da se nigde u egipatskoj istoriji njena smrt ne pominje. Otprilike nakon 12. godine vladavine njenog muža nema pisanih zapisa o Nefertiti. Neke pretpostavke su da je zapravo postala faraon i uzela drugo ime. S druge strane, manje “bajkovite” i ne tako spektakularne su one teorije o tome kako Nefertiti nikada nije bila faraon, niti deo kraljevske dinastije. Jednostavnija objašnjenja su da se sa otkrićem njene skulpture i porastom popularnosti dvadesetih godina prošlog veka kod ljudi razvila želja za senzacijalnošću. Kao da su samo želeli da Nefertiti zaista bude snažna žena i stub Egipta. Ipak, s obzirom da se ne zna šta se to sa njom dogodilo, veća je verovatnoća da ona nije bila toliko važna osoba u dobu u kom je živela.
Čini se da se duž reke Nil, u (ne)otkrivenim lokalitetima drevne egipatske civilizacije krije još mnogo misterioznih detalja. Dok arheolozi i istoričari proučavaju zapise, artefakte i hramove, turisti obilaze neobična zdanja i uživaju u pričama drevnog Egipta. Po svemu sudeći, mnoge od njih će ostati večita zagonetka za ljudski rod.