Većina nas živi život veoma brzim tempom, a obaveze i odgovornosti su sve veće. To, naravno, dovodi do velike količine stresa, a svi znamo koliko je stres poguban po naše zdravlje, mentalno i fizičko. Više istraživanja i studije ukazuju da je ukupan broj srčanih udara na svetskom nivou znatno viši u protekle dve godine, čak i među mlađim ljudima.
Zbog svega toga, ali i, naravno, genetike, zagađenja vazduha, veoma je bitno da svi redovno proveravamo svoje zdravlje. U zavisnosti od uzrasta, postoje određeni preventivni pregledi za muškarce koje lekari ističu kao najbitnije i najvažnije za održavanje dobrog zdravstvenog stanja.
Preventivni pregledi u zavisnosti od godina starosti
Brojni lekari širom sveta smatraju da bi svaki muškarac od 18. godine svog života da meri krvni pritisak na svakih nekoliko meseci, a ukoliko se bavite sportom ili/i u vašoj porodici postoji genetska predispozicija na neku od bolesti krvnog pritiska – i češće od toga. Takođe je poželjno jednom godišnje dati krv i mokraću na laboratorijske analize još od ranih dvadesetih.
Muškarci koji imaju između 30 i 40 godina trebalo bi jednom godišnje preventivno da obave oftalmološki, a dermatološki pregled na svakih par godina, osim ukoliko pacijent primeti neku kožnu promenu, odnosno simptome, kao što može biti uvećanje mladeža, osip, svrab – što važi za sve osobe svih dobi.
Određivanje nivoa holesterola spada u analize koje bi svaki muškarac stariji od 40 godina trebalo da obavlja jednom godišnje, a koliko postoje osnovane sumnje na neke nepravilnosti, onda i ranije, po uputu lekara.
Već u četrdesetim, a posebno nakon 50. godine, svaki muškarac bi trebalo jednom godišnje da odlazi na preventivnu kolonoskopiju (pregled debelog creva) i pregled prostate, kao i da preventivno radi analizu za PSA tumorski marker u serumu, odnosno laboratorijski test krvi kojim se određuje nivo prostata specifičnog antigena (PSA). Povišene vrednosti ovog antigena u krvi muških pacijenata ukazuju na moguća oboljenja prostate, među kojima je rak prostate, stoga je ovaj test jedan od najbitnijih u ranom otkrivanju malignih bolesti, a samim tim i pravovremenom lečenju.
Skrining na aneurizmu trbušne aorte preporučuje se jednom godišnje ljudima starijim od 60 godina, a svima preko 70 godina starosti – merenje gustine kostiju, koje takođe može biti obavljano i kod znatno mlađih osoba, ukoliko postoji osnovana sumnja na smanjenu gustinu kostiju.
Šta obuhvataju ovi zdravstveni pregledi?
Budimo realni: niko se ne raduje odlasku kod lekara, pa čak ni onim naizgled bezazlenim – preventivnim pregledima. Ukoliko ste se pitali šta zapravo znače neki od ne toliko poznatih pregleda koje smo naveli, odgovore ćete dobiti u nastavku.
Oftalmološki pregled
Pregled oka ne treba obavljati isključivo ako imate problema s vidom, i takođe je bitno naznačiti da je oftalmološki pregled niz bezbolnih i jednostavnih pregleda. Tu spada najpre razgovor s lekarom, određivanje oštrine vida, odnosno dioptrije, pregled prednjeg segmenta oka (rožnjača, beonjača, vežnjača, dužica, prednja očna komora, sočivo i deo staklastog tela).
Takođe se obavlja pregled očnog dna (posebno se preporučuje osobama koje boluju od dijabetesa), ali i meri očni pritisak. Za ovaj pregled ne postoji nikakva posebnu priprema, a za slučaj da vam je najavljeno da će vam širiti zenice (takođe bezbolna procedura), ponesite sunčane naočare, i pozovite nekoga da pođe s vama kako bi vam ta osoba pomogla da odete svom domu ako vam se vid nije normalizovao do trenutka polaska ka kući.
Dermatološki pregled
Dermatolog će svaku promenu na koži i mladeže najpre golim okom, ukoliko je promena na koži jasno vidljiva i izražena, dok će dermoskopom pregledati vaše mladeže. Ovaj pregled je potpuno bezbolan, a tačnost dijagnostike dermoskopom je viša od 90%, stoga je od velikog značaja u ranom otkrivanju raznih vrsta benignih ali i zloćudnih tumora kože, među kojima je i melanom.
Analiza holesterola u krvi
Određivanje nivoa holesterola vrši se uzimanjem uzorka iz seruma (venska krv), najčešće ujutru, nakon gladovanja ne kraćeg od 8 sati. Ovo spada u rutinski medicinski pregled, a
Njime ćete saznati da li imate neku kartiovaskularnu bolest, povišen nivo holesterola, ali i rizik od dobijanja nekog stanja uzrokovanog povišenim nivoom lipida (LDL).
Kolonoskopija
Endoskopski pregled debelog creva i završnog dela tankog creva, odnosno kolonoskopija, jedan je od pregleda od kojih veliki broj ljudi ima strah, zbog toga što traje 30-40 minuta i obavlja se uvođenjem kolonoskopa (poseban aparat nalik dugom fleksibilnom crevu prečnika 1.5 centimetara, sa kamerom na kraju) u debelo i tanko crevo, kroz analni otvor pacijenta.
U creva se, pre pregleda, ubacuje vazduh, ne bi li se creva raširila, a ukoliko pacijent ne primi anesteziju pred kolonoskopiju – moguće je da će osetiti blage grčeve u stomaku i kratkotrajna nadutost. Ovaj pregled se obavlja dok pacijent leži na levom boku, u cilju dijagnostikovanja raznih oboljenja crevnog sistema, među kojima je i rak debelog creva. Takođe je potrebno uraditi adekvatne pripreme pred kolonoskopiju.
Pregled prostate
Prostata je žlezda koja sintetiše semenu tečnost, neophodnu za život spermatozoida na putu iz testisa ka jajnoj ćeliji. Karcinom prostate spada u vrlo čestu bolest, stoga su preventivni ultrazvučni pregledi od ključnog značaja za sve muškarce starije od 40-45 godina.
Pregled prostate se obavlja ultrazvukom donjeg dela stomaka transabdominalnom sondom, dok pacijent leži na leđima, ili tankom transrektalnom sondom, odnosno njenim uvođenjem u završnji deo debelog creva i prislanjanjem na prostatu direktno. U oba slučaja, pregled je bezbolan, i neophodna je priprema u vidu izmenjenog režima ishrane dan pred pregled, o čemu će vas lekari, naravno, informisati.
Skrining na aneurizmu trbušne aorte
Ovaj pregled podrazumeva ultrazvučni pregled stomaka, kojim lekar proverava da li vam je zadebljana ili uvećana aorta. Statistički, aneurizma (pucanja i krvarenja) trbušne aorte češće pogađa muškarace, a smrtnost od ovog oboljenja ide i do 80 odsto – lekari savetuju redovne preventivne preglede aorte svim muškarcima starijim od 60 godina, a pogotovu ako su pušači.
Merenje gustine kostiju
Gustinu kostiju merimo rentgenskim snimanjem. DEXA ili DXA je savremen metod denzitrometrije, brz, i bezbolan, a koristi se za dijagnostikovanje osteoporoze, što predstavlja gubitak postepen gubitak koštane mase i promene strukture kosti. DEXA se posebno preporučuje kao redovan preventivni pregled svim muškarcima kojima je dijagnostikovan reumatoidni artritis, hronične bolesti jetre ili bubrega, ali i onima koji su imali prelome kostiju nakon manje traume.