Tokom 21. veka, odnosno savremenog doba, u svakodnevni život došli su nam razni noviteti. Počevši od nove mode, visoko razvijene tehnologije, preko klimatskih uslova, novih načina življenja, ponašanja, vrednosti i vaspitanja.
Takođe, svi znamo da je danas život mnogo brži nego ranije. Iako dan traje i dalje 24h, nekako nam se sve više čini da traje kraće, dok su nam obaveze brojnije. I pored toga što se tehnologija iz dana u dan sve više razvija, sve više ljudi stiče utisak da sa „smart“ telefonim, računarima i televizorima ne može da izađe na kraj sa svim obavezama u toku dana.
Posledice 21. veka
Iz toga proizilazi činjenica da reči kao što su nervoza, stres, pritisak i tako dalje, postaju deo naše svakodnevnice, na skali emocija, ali i fiziološki. Jer, danas postoje toliko bolesti na bazi stresa, od povišenog krvnog pritiska, pa čak i kandidijaza može biti uzrokovana stresom. U tom slučaju, ovi pojmovi postaju sve više korišćeni i kod starijih i mlađih, te se njihovo značenje već odavno razume. Pitanje, u koje mnogi nisu sigurni, jeste da li su te reči samo „noviteti“ koje donosi savremeno doba ili one postoje od ranije.
Početak nervoze
Nekada davno mogli smo čuti pojam „nervoza“ samo povremeno. Nervoznim ljudima smatrane su osobe koje imaju određene probleme u ponašanju, osobe koje su ljudi nazivali čudacima, koji su u većini slučajeva bili odbacivani od strane društvene zajednice, ili se na njima vršio neki vid odmazde. Tokom vremena, kako se svest kod čoveka razvijala, a razvija se još uvek, kroz razne oblike učenja, edukacija, seminara, ljudima postaju dostupni podaci iz psihologije i njene terminologije.
Nervoza danas
Tako se tokom vremena menja i svest kod čoveka o tome šta je normalno ili nenormalno ponašanje. Stoga, nervoza postaje „normalna“ pojava kod ljudi, koji su samo preopterećeni obavezama za razliku od ranijeg perioda.
Danas, reč „nervoza“ koristi većina ljudi u svakodnevnom vremenu. Pa tako, neretko možemo čuti da su male bebe nervozne jer su gladne, žedne ili su im mokre pelene. Dalje, mala deca mogu biti nervozna ili ljuta jer im se spava, nisu dobila igračku koju žele, itd. Takav, može biti učenik jer nema strpljenja da sluša čas iz matemetike. Danas se takva deca nazivaju hiperaktivna. Sledeći na listi su studenti koji su pod pritiskom zbog ispita, i tako dalje na listi, razlozi su brojni.
Život kao nekada
Velika zanimljivost jeste da su osobe iz starije populacije kao što su penzioneri izbačeni iz grupe nervoznih ljudi, jer kako se navodi, nemaju razloga za to. Ono što je pitanje, jete da li se starije osobe izuzimaju iz gore navedneih činjenica zbog prethodno navedenog razloga ili je u pitanju nešto drugo. Neki psiholozi smatraju da osobe iz ove populacije žive kao što se to činilo ranije, te da na njih noviteti koji nas bombardju sa svih strana, ne utiču, pa tako oni dan provode kao što su to činili i kada noviteta nije bilo.
Uspešno prevazilaženje nervoze
Ono što proizilazi iz jedne takve tvrdnje, jeste uzrok sve veće nervoze kod mladih i dece, a to je svakako nekvalitetno provođenje vremena. Kako bi se nervoza najlakše izbacila, potrebno je u svakodnevne aktivnosti uvesti novine, ali ne tehnološke, već fizičke. Pa tako, ukoliko višak energije izbacite na travi, betonu, u sportskoj sali, a ne na telefonu ili računaru, povećava se nivo hormona sreće u organizmu čoveka, pa logično, za negativna osećanja neće biti mesta, savetuju mnogi stručnjaci.