Još od davnih dana zaživeli su običaji koji prate tok svadbenog veselja, mnogi od njih propisani su tradicijom. Tradicija predstavlja jedinstveni način ponašanja odnosno prenošenja kulture usmenim predanjem. Tradicionalna znaja i veštine poslužile su mnogima za dostignuća u različitim sferama društva. Poštovanje srpskih običaja vezanih za svadbeno veselje, oživljavaju tradiciju naroda, istoriju i narodnih verovanja. Svaka oblast u Srbiji ima svoju kulturu naroda i običaje, stoga su tokovi proslave svadbenog veselja različiti. Zajednička simbolika svih naroda u vezi poštovanja tradicije, ogleda se u dugotrajnoj sreći i uzajamnom poštovanju.
Tradicija sprovođenja veselja
Nekadašnja svadbena veselja organizovana su na kućnim imanjima i prostranim poljanama koje dozvoljavaju montažu šatre. Usled velikog prostranstva, svadbe su trajale u proseku tri dana, uz dovoljno hrane i pića za sve goste. U srpskim selima organizovana je moba, odnosno vredne domaćice svojim umećem pripremaju ukusne poslastice za dobrodošle goste.
Pravoslavni vernici strogo su poštovali običaje Božićnog i Velikog posta, svadbe se nisu zakazivale sredom i petkom, kao ni velikim praznicima. Izuzetak čini praznik Male Gospojine, koji se smatra berićetnim budućim mladencima. Stara predanja kažu da svadbe u srpskim selima traju najmanje tri dana, počev od proslave sa rođacima i prijateljima. Vatra je oduvek predstavljala simboliku koja štiti od uroka i loše energije, stoga se svatovsko kolo uvek igralo oko vatre.
Običaji pozivanja gostiju
Postoji verovanje da pozivanje gostiju treba započeti u četvrtak sa kućom koju prvo obasjava sunce, onom u kojoj postoje muški potomci. Najstariji član porodice muškog roda, poziva zvanice na svadbeno veselje okićenom buklijom, odnosno čuturom sa rakijom. Šljivovica se smatra simbolom rodnosti, sreće i prijateljstva. Buklija se okači na pletenu torbu, koju pozvani gosti kite darovima.
Današnji trendovi umanjili su značaj starih srpskih običaja, koji jedino žive na selu. Zvanice se u današnjem vremenu pozivaju pozivnicom, pri čemu nisu neophodne posete, već slanje poštom ili internet aplikacijama.
Zanimljiv običaj koji živi i danas, odnosi se na kićenje pozvanih gostiju, nekada su se od ruzmarina i srpske trobojke pravili cvetovi. Danas se kupuju gotovi ukrasi, raznovrsnih materijala i dezena. Gosti za okićen cvet u korpu ostavljaju pare kao dar.
Skup gostiju u sali za venčanje
Kao što je već napomenuto, nekada su svadbena veselja održavana pod šatrom. Time se broj gostiju nije ograničavao i uvek je bilo mesta za sve. Današnji trendovi odstupaju od tradicije u smislu okupljanja gostiju, biraju se najmodernije sale za venčanja, već okićene i dekorisane. Sale za venčanja imaju prostrani podijum za igru, odvojeni mladnački sto i banket stolove za goste. U salama se organizuje svečani čin opštinskog venčanja, prvi mladenački ples a sve češće i bacanje bidermajera.
Simbolika kupovine mlade
Nakon dolaska svatova po mladu, vrši se pucanje jabuke. Jabuka je simbol plodnosti, jedrine i pripadnosti. Običaj je da mlada ostaje u kući svojih roditelja ukoliko jabuka ne padne. Stoga se jabuka postavlja na veliku visinu, obmotana tako da pucanjem iz puške padne na zemlju. Mladoženji se poverava skidanje jabuke, čime dokazuje sposobnost i ličnost koja čuva ljubav svoje buduće žene. Nakon obaranja jabuke sledi kupovina mlade. Mladu prodaje i iz kuće izvodi brat, dok dever svojim umećem za šalu izvojeva svoju snajku.