Preseljenje u starački dom ne mora da se posmatra samo kao trenutak kada starijoj osobi postane potrebna dodatna pomoć. Za mnoge ljude ono predstavlja prelazak u drugačije organizovanu svakodnevicu, u kojoj više ne moraju sami da brinu o kuvanju, održavanju domaćinstva i brojnim obavezama koje sa godinama mogu postati zahtevnije. Istovremeno, promena prostora u kojem je neko možda proveo nekoliko decenija nije mala stvar. Zato izbor odgovarajućeg doma zahteva vreme, razgovor i pažljivo razmatranje potreba budućeg korisnika. Nije dovoljno pronaći lepo uređen objekat. Potrebno je pronaći sredinu u kojoj će osoba moći da se oseća sigurno, prihvaćeno i dovoljno slobodno da nastavi da živi na način koji joj odgovara.
Najpre treba razumeti šta je budućem korisniku zaista potrebno
Pre nego što porodica počne da obilazi domove, korisno je napraviti svojevrsnu listu prioriteta. Potrebe osobe koja je aktivna, samostalna i prvenstveno želi više društva značajno se razlikuju od potreba nekoga kome je svakodnevno potrebna pomoć.
Treba razmišljati o pokretljivosti, postojećim navikama, potrebnom nivou podrške, načinu ishrane, društvenom životu i željenom nivou privatnosti. Nekome će biti veoma važno da ima svoju sobu, dok će drugom više odgovarati da je deli sa osobom sličnih godina i interesovanja.
Važno je razmotriti i male svakodnevne navike. Ako neko voli jutarnju kafu u miru, redovno čita novine, svakodnevno šeta ili voli da provodi vreme napolju, treba proveriti koliko će takve navike moći da nastavi i nakon preseljenja.
Dobar dom omogućava da se zadrži osećaj samostalnosti
Jedna od čestih bojazni prilikom preseljenja jeste da će život odjednom postati potpuno određen pravilima ustanove. Organizacija je svakako neophodna, ali kvalitetan starački dom trebalo bi da ostavi dovoljno prostora za individualne izbore.
Zato se tokom razgovora sa zaposlenima treba raspitati kako izgleda prosečan dan korisnika. Da li postoje strogo određeni termini za gotovo sve aktivnosti ili postoji određena fleksibilnost? Može li korisnik sam da odluči kada će provoditi vreme u zajedničkim prostorijama, kada želi da odmara i u kojim aktivnostima želi da učestvuje?
Mogućnost donošenja malih svakodnevnih odluka može biti veoma važna. Cilj nije samo obezbediti pomoć starijoj osobi već joj omogućiti da, u skladu sa svojim mogućnostima, sačuva osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Svakodnevni život najbolje pokazuje kvalitet ustanove
Umesto da se pažnja usmeri samo na izgled sobe, prilikom obilaska doma korisno je posmatrati kako izgleda običan dan njegovih stanara. Upravo se kroz svakodnevne situacije često najbolje vidi način funkcionisanja ustanove.
Obratite pažnju na to da li korisnici vreme provode zajedno, da li razgovaraju sa zaposlenima i kakva atmosfera vlada u zajedničkim prostorijama. Posmatrajte kako osoblje komunicira sa njima – da li ih oslovljava sa poštovanjem, sasluša kada nešto pitaju i ima dovoljno strpljenja.
Velika prednost može biti mogućnost da porodica dom poseti više puta pre konačne odluke. Prvi obilazak uglavnom je usmeren na upoznavanje sa objektom, dok se tokom naredne posete mogu primetiti detalji koji su prvi put promakli.
Privatnost ostaje važna i u zajedničkom smeštaju
Činjenica da osoba živi u ustanovi sa većim brojem ljudi ne znači da privatnost prestaje da bude važna. Naprotiv, mogućnost da korisnik ima svoj prostor i vreme za sebe može značajno uticati na to koliko će se prijatno osećati.
Treba proveriti kakve sobe postoje, koliko osoba ih deli i kako su organizovana kupatila. Ako se bira višekrevetna soba, korisno je raspitati se kako se biraju cimeri i šta se događa ukoliko se pokaže da dve osobe imaju potpuno različite navike.
Važno je proveriti i pravila poseta. Porodica i prijatelji predstavljaju vezu sa životom koji je korisnik vodio pre preseljenja, pa mogućnost redovnog viđanja može mnogo značiti, posebno u početnom periodu.
Organizovana podrška pruža dodatnu sigurnost
Jedan od razloga zbog kojih se porodice odlučuju za starački dom jeste činjenica da starija osoba više nije sama ukoliko joj zatreba pomoć. Zbog toga treba detaljno proveriti kako je podrška organizovana tokom celog dana.
Treba pitati ko je prisutan u različitim smenama, kako korisnik poziva zaposlenog ako mu je potrebna pomoć i na koji način se reaguje kada se pojavi promena zdravstvenog stanja. Ako osoba koristi terapiju koju joj je lekar propisao, potrebno je raspitati se kako je organizovana pomoć oko njenog pravilnog uzimanja.
Takođe je korisno saznati kako ustanova sarađuje sa porodicom. Jasna komunikacija može biti posebno važna kada se pojavi promena u potrebama korisnika ili kada treba organizovati pregled i dodatnu stručnu pomoć.
Društvo je važan deo nove svakodnevice
Starost može doneti promene u društvenom životu. Krug prijatelja ponekad postaje manji, članovi porodice imaju svoje obaveze, a samostalan izlazak iz kuće može postati zahtevniji. Zbog toga život u domu nekim ljudima pruža mogućnost za više svakodnevnog kontakta sa drugim osobama.
Dobro organizovani domovi mogu nuditi različite aktivnosti – od društvenih igara i kreativnih radionica do zajedničkog gledanja filmova, muzike, laganih vežbi ili boravka u dvorištu. Nije presudno da postoji veliki broj aktivnosti, već da korisnici imaju mogućnost da pronađu nešto što im odgovara.
Za neke će najvažniji deo dana biti upravo običan razgovor uz kafu. Društveni život ne mora uvek biti organizovan događaj. Ponekad je dovoljno postojanje prijatnog zajedničkog prostora u kojem se ljudi spontano okupljaju.
Poznate stvari mogu novo mesto učiniti prisnijim
Prvi dani nakon preseljenja često su najosetljiviji jer je gotovo sve drugačije – soba, ljudi, raspored obroka i dnevna rutina. Zbog toga nema potrebe očekivati da se osoba odmah potpuno navikne na novu sredinu.
Ukoliko pravila doma dozvoljavaju, korisno je poneti predmete koji imaju lično značenje. Fotografije porodice, omiljeni prekrivač, knjige, sat, radio ili manji ukrasi mogu novom prostoru dati poznat izgled.
Još važnije je pokušati sačuvati deo prethodne rutine. Osoba koja je godinama započinjala dan na određeni način verovatno će se lakše prilagoditi ako neke od tih navika može da nastavi. Novi životni prostor ne mora da znači potpuno odricanje od starog načina života.
Porodica ostaje važan deo života i nakon preseljenja
Preseljenjem u starački dom uloga porodice se menja, ali ne prestaje. Umesto svakodnevnog rešavanja praktičnih obaveza, članovi porodice mogu više vremena da posvete razgovoru, druženju i zajedničkim trenucima.
Tokom prvih nedelja posebno je korisno održavati redovan kontakt. Istovremeno, potrebno je omogućiti korisniku da postepeno razvije sopstvenu rutinu u novom okruženju. Ako porodica svaki slobodan trenutak provodi u domu, nekim osobama može biti teže da se uključe u društveni život ustanove.
Dobar balans između kontakta sa porodicom i upoznavanja nove sredine često se formira postepeno, u skladu sa karakterom i željama same osobe.
Uslove i troškove treba proveriti bez pretpostavki
Pre konačne odluke potrebno je detaljno pročitati ugovor i proveriti šta mesečna cena obuhvata. Dva doma sa sličnom početnom cenom mogu imati veoma različite modele naplate dodatnih usluga.
Treba proveriti da li cena obuhvata obroke, održavanje sobe, pranje veša i druge svakodnevne usluge, kao i šta se dodatno naplaćuje. Posebno je važno razumeti kako se troškovi menjaju ukoliko korisniku tokom vremena bude potreban drugačiji nivo podrške.
Jasni uslovi od samog početka sprečavaju kasnije nesporazume i omogućavaju porodici da realno planira dugoročnije troškove.
Pravi izbor je dom u kojem osoba može da nastavi svoj život
Prilikom izbora lako je napraviti tabelu i uporediti veličinu sobe, cenu, broj obroka, udaljenost i ponuđene aktivnosti. Sve su to korisni kriterijumi, ali konačnu odluku treba posmatrati i iz perspektive osobe koja će tamo svakodnevno živeti.
Najbolje rešenje nije nužno objekat koji izgleda najmodernije ili ima najdužu listu dodatnih sadržaja. Mnogo je važnije da postoji osećaj sigurnosti, poštovanja i pripadnosti. Kada starija osoba može da zadrži deo svojih navika, upozna nove ljude, ima privatnost kada je želi i zna da joj je pomoć dostupna kada joj zatreba, starački dom može postepeno prestati da bude samo mesto smeštaja i postati novi životni prostor.