Stanje vaskularnih bolesti u Srbiji predstavlja veliki zdravstveni problem, a najuverljivi pokazatelj su visoke stope obolevanja i smrtnosti. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, čineći preko 50% svih smrtnih slučajeva.
Moždani udar je treći po redu uzrok smrtnosti u svetu, a teške su i posledice u vidu invaliditeta. Bolesti srca i periferna arterijska bolest su takođe među najčešćim oboljenjima u ovoj oblasti. Koje preventivne mere preduzeti, kako poboljšati dijagnostiku i lečenje i vaskularnu hirurgiju podići na nivo savremenih dostignuća.
Faktori rizika i posledice
Srbija ima visoko prisustvo rizičnih faktora za vaskularne bolesti. Oko 30% odraslog stanovništva su aktivni pušači. Ishrana bogata mastima, solju i šećerima doprinosi gojaznosti i hipertenziji. Fizička aktivnost je nedovoljna kod većine populacije, a nestabilno ekonomski i društveni faktori doprinose hroničnom stresu.
Simptomi oboljenja vaskularnog sistema su vrlo različiti, jer svi organi imaju svoje krvne sudove i kada oni ne rade kako treba onda se javljaju simptomi. Nedovoljna ishranjenost mozga dovodi na početku do vrtoglavica i nesvestica, nedovoljna ishranjenost donjih ekstremiteta do bolova, grčeva u mišićima prilikom hoda, nedovoljna ishranjenost bubrega dovodi do hipertenzije.
Posledice su visok krvni pritisak od koga pati oko 40% odraslih, a često se nedovoljno kontroliše. Rast broja obolelih od dijabetesa doprinosi povećanju vaskularnih komplikacija. Povišen holesterol se javlja kod velikog procenta stanovništva. Prekomerna upotreba alkohola može doprineti povišenom krvnom pritisku, debljanju i povećanju nivoa triglicerida.
Genetska predispozicija povećava šanse za razvoj vaskularnih bolesti. Uticaj ima i starenje jer dolazi do smanjenja elastičnosti krvnih sudova i povećanja rizika od bolesti poput ateroskleroze i periferne arterijske bolesti.
Muškarci su generalno izloženi većem riziku od vaskularnih bolesti u mlađem dobu, dok se rizik kod žena povećava nakon menopauze.
Iako su informativne kampanje o značaju zdravih navika učestale, svest o vaskularnim bolestima i načinima prevencije još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Mnogi pacijenti kasno traže medicinsku pomoć. Ključni zadatak je usmeravanje resursa na prevenciju i ranu dijagnostiku, na redovne lekarske kontrole i zdrav način života.
Koje su najčešće vaskularne bolesti
Vaskularne bolesti obuhvataju sve poremećaje i oboljenja koja pogađaju krvne sudove, uključujući arterije, vene i kapilare. Neke od najčešćih vaskularnih bolesti su:
1. Ateroskleroza – zadebljanje i suženje arterija zbog nakupljanja masnih naslaga (plakova) koje može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
2. Bolest perifernih arterija – suženje ili blokada arterija koje snabdevaju noge i ruke. Simptomi uključuju bol, grčeve i slabost u udovima.
3. Aneurizme – abnormalno širenje krvnog suda, najčešće na aorti, koje može prouzrokovati potencijalno smrtonosno krvarenje.
4. Venska tromboza i tromboembolija – krvni ugrušci u dubokim venama, obično u nogama. Plućna embolija nastaje kada ugrušak dospe u pluća i izazove ozbiljne probleme sa disanjem.
5. Varikozne vene – proširene, uvijene vene, obično na nogama, koje uzrokuju bol, otok i nelagodnost.
6. Krvni pritisak (hipertenzija) – može oštetiti arterije i povećati rizik od srčanog i moždanog udara.
7. Kardiovaskularne komplikacije dijabetesa – mogu dovesti do periferne arterijske bolesti i problema s cirkulacijom.
8. Moždani udar – krvarenje krvnih sudova u mozgu.
Sve ove bolesti zahtevaju posvećeno lečenje, a u nekim slučajevima i hitnu intervenciju.
Uloga vaskularne hirurgije
Pojedine vaskularne bolesti moraju se lečiti operativnim putem, naročito kada tretmani sa lekovima i promenama načina života ne daju rezultate ili kada bolest predstavlja ozbiljan rizik po život.
Vaskularna hirurgija u Srbiji je na visokom nivou, zahvaljujući stručnosti vaskularnih hirurga i dobro opremljenim kliničkim i zdravstvenim centrima. U brojnim specijalizovanim privatnim klinikama i poliklinikama vaskularni hirurg u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i drugim većim gradovima u Srbiji ima uslove za izvođenje pojedinih operacija zahvaljujući ulaganjima u savremenu opremu, kao što su ultrazvuk sa Doppler funkcijom, CT angiografija i MR angiografija, neophodni za preciznu dijagnozu vaskularnih problema.
Za složenije zahvate potrebne su moderno opremljene hirurške sale sa uređajima za praćenje vitalnih funkcija i visokokvalitetnim instrumentima. Mnoge operacije danas su minimalno invazivne, što smanjuje rizike i skraćuje period oporavka.
Vaskularne bolesti koje se leče hirurškim zahvatima su:
1. Aneurizme – najčešće na abdominalnoj aorti.
2. Periferna arterijska bolest – kada se primenjuje bypass operacija i postavljanje stenta da se održi protok krvi u suženim arterijama.
3. Karotidna bolest – kada se moraju uklanjati naslage (plakovi) iz karotidnih arterija kako bi se smanjio rizik od moždanog udara. Karotidno stentiranje je alternativa za pacijente kojima nije neophodna klasična operacija.
4. Duboka venska tromboza – radi se kada je neophodno hirurško uklanjanje krvnog ugruška iz duboke vene, a postoji i visoki rizik od plućne embolije.
5. Varikozne vene – leče se laserskom ablacijom, minimalno invazivnom metodom uklanjanja ili zatvaranja proširenih vena, a klasičnom operacijom rešava se problem ozbiljno proširenih vena.
6. Plućna embolija – podrazumeva hirurško uklanjanje ugrušaka iz plućnih arterija u hitnim slučajevima.
Kada se rade hitne vaskularne operacije
Hitne vaskularne operacije izvode se kada postoji ozbiljan rizik po život ili trajni gubitak funkcije ruku i nogu zbog poremećaja u cirkulaciji. Vaskularne operacija rade se u hitnim situacijama kod pucanja stomačne ili grudne aorte, zatim hitnog uklanjanja tromba kako bi se povratila cirkulacija u zahvaćenom ekstremitetu, kod teške plućne embolije i uklanjanje krvnog ugruška iz plućnih arterija.
Hitne operacije za rekonstrukciju ili zatvaranje krvnog suda rade se pri povredama arterija i vena kada se mora zaustaviti krvarenje i uspostaviti cirkulacija. Do njih često dolazi u saobraćajnim udesima.
Sve navedene operacije zahtevaju visok nivo stručnosti i hitnu reakciju, a kod izuzetno teških slučajeva pacijenti se hitno prebacuju i operaciju radi vaskularni hirurg u Beogradu sa stručnim timom, najčešće u Kliničkom centru Srbije ili Vojnomedicinskoj akademiji. Najbolji ishodi se postižu upravo u specijalizovanim centrima sa adekvatnom opremom i osobljem, a brzina intervencije često igra ključnu ulogu u spasavanju života pacijenta.