Period ranog detinjstva jeste vreme kada se mozak dece najbrže razvija. U tom periodu je važno da se postave temelji za njihov emocionalni, socijalni i kognitivni razvoj.
Iskustva i doživljaji koje dete ima u to periodu, mogu značajno uticati i oblikovati njihov način razmišljanja, ali i na koji način komuniciraju sa svetom oko sebe.
Igrajući se, ona uče osnovne veštine koje im pomažu da se razviju u individue, da savladaju različite vrste izazova, bilo da se radi o domaćem zadatku ili nekom drugom problemu sa kojim će se suočiti u svakodnevnom životu.
Kada se aktivno radi na njihovom intelektualnom i socijalnom razvoju, moći će da steknu samopouzdanje, da se bolje snalaze u društvu, ali i da se integrišu u širu zajednicu.
Bilo da se radi o razvijanju kroz institucionalne programe ili o kućnom okruženju, važno je raditi sa njima i obezbediti im sve potrebne alate za razvoj.
Privatni vrtići kao mesta koja razvijaju kognitivne i socijalne veštine
Kao mesto koje pruža pažljivo osmišljene programe koji su napisani tako da maksimalno podrže kognitivni razvoj mališana, privatni vrtići podstiču na istraživanje i aktivno učenje.
Manje grupe dece u privatnim vrtićima omogućavaju vaspitačicama i vaspitačima da se više posvete svakom mališanu i podjednako teže njihovim potrebama. Kada imaju posvećen pristup, moći će mnogo brže da pamte i razvijaju se.
U privatnim vrtićima se putem aktivnog rešavanja problema, igara edukativnog karaktera, pamćenja kroz priče, deca intelektualno obogaćuju i razvijaju potrebne veštine. Privatni vrtići vrlo često implementiraju specijalizovane obrazovne metode, kao što su recimo Montessori i Waldorf pristupi.
Primenom modernih obrazovnih metoda, u privatnim vrtićima se mališani od malih nogu uče da budu radoznali i skloni kritičkom razmišljanju.
Uloga škole u daljem razvoju
Nakon privatnih vrtića, vaspitno-obrazovna ustanova koja dalje nastavlja da edukuje, jeste upravo osnovna škola. Deca u okviru osnovnih škola razvijaju potrebne akademske veštine, ali uče i različite životne lekcije.
Kroz pažljivo osmišljene planove i programe, škola ih uči osnovama pismenosti, računanja, odnosno matematike, potom prirode i društva, engleskog jezika i umetnosti. Iako se neke od tih osnova prelaze već u privatnim vrtićima, značajno se učvršćuju i produbljuju u školama.
Pored akademskog dela, škola razvija i njihove socijalne i emocionalne veštine. Kroz igru i druženje sa vršnjacima, usvajaju znanje o međuljudskim odnosima i osposobljavaju kako da rešavaju neslaganja.
Takođe, rade na disciplini i odgovornosti, ali i kako da pametno raspoređuju svoje vreme za domaće zadatke i vreme za igru. U školi stiču samopouzdanje kada postignu neki uspeh, ali i kako da prevaziđu prepreke i rade na sebi.
Kroz mnoštvo predmeta, mogu otkriti svoja lična interesovanja i talente, ali i da se oprobaju u svemu. Učitelji i učiteljice su veoma važni akteri koji utiču na oblikovanje ličnosti, dok istovremeno usađuju moralne vrednosti i izvode ih na pravi put.
Razvoj kreativnog mišljenja kroz igru i umetnost
Kroz igru i umetnost, podstiče se kreativno razmišljanje, jer putem tih aktivnosti mališani mogu slobodno izraziti sve svoje ideje. Tu im se omogućava da hrane svoju radoznalost i budu inovativni.
Igranjem istražuju svet oko sebe, testiraju različite vrste ponašanja i razvijaju nove načine razmišljanja. Putem likovnih radionica mogu biti slobodni da izraze kako vide svet svojim očima i daju mašti na volju.
Kroz umetnost uče o različitim perspektivama, izražavaju svoja osećanja, smišljaju ideje i priče na jedan netipičan način. Takođe, umetnošću mogu razviti i bolju motoriku i prostornu svest, kao i vizuelnu percepciju.
Priprema dece za digitalnu budućnost
Deo standardnog obrazovanja, jeste svakako i digitalno, uzevši u obzir da je tehnologija postala deo svakodnevog života i umnogome oblikuje način na koji živimo, radimo i stičemo nova znanja.
Deca danas još od malih nogu dolaze u kontakt sa digitalnim uređajima, pa je važno deo vremena posvetiti i razvoju njihovih digitalnih veština. U to spada obuka korišćenja telefona, tableta i računara, ali i obuka za korišćenje društvenih mreža i bezbednost na internetu.
Potrebno je predočiti im kako da kritičko razmišljanje prenesu i u ovu sferu i pažljivo biraju koje sadržaje konzumiraju. Digitalna pismenost je važan pojam ovde i onda predstavlja razumevanje kako bezbedno koristiti internet.
Uloga roditelja u obrazovanju
Iako se uloga roditelja već podrazumeva, važno je napomenuti da su oni važni akteri pri obezbeđivanju discipline i kontinuiteta. Potrebno je da roditelji razvijaju navike najmlađih od najranijih perioda, tako da oni imaju osećaj sigurnosti, ali i podsticajno i podržavajuće okruženje.
Zajedničko rešavanje zadataka iz matematike ili domaćeg zadatka iz gramatike, neće im samo značiti sa aspekta kognitivnog razvoja, već će se osećati bolje zbog provedenog vremena sa roditeljima.
Važno je održavati njihovu radoznalost i želju za učenjem, bez nametanja previše strogih obrazaca koji se fokusiraju samo na ocenjivanje njihovog uspeha. Sva deca su različita, pa je tako potrebno težiti i njihovim različitim interesovanjima i ohrabrivati ih da budu najbolja verzija sebe.