I dok je ranije bilo sasvim uobičajeno da nakon veridbe, odnosno nakon što muškarac zaprosi izabrancu svog srca ona nosi verenički prsten. Ipak, vremena se menjaju, što je i sasvim očekivano i normalno. Zato danas nije ništa neobično ukoliko vereničko prstenje nose i muškarci.
Inače je to trend koji je polako počeo da se širi sa zapada celim svetom, tako da kada muškarac zaprosi ženu, onda on ne daje samo njoj verenički prsten, koji će nositi sve dok bude nosila burmu, već obično kupuju zajedno vereničko prstenje, koje tom prilikom razmenjuju. Tako i žena i muškarac ubuduće nose i taj prsten i burmu. Istini za volju, to nije tako uobičajeno kod nas, ali se ipak može sresti u praksi.
Jedna od zanimljivosti koja se tiče takvog prstenja jeste što se ono gotovo uvek pravi od zlata, i to onog žutog u većini slučajeva. Samim tim što je u pitanju izuzetno traje materijal, koji je praktično neuništiv, to on nosi određenu simboliku. Zapravo bi verenički prsten trebalo da simbolizuje zatvoren krug, koji je beskonačan i kao takav bi trebalo da utiče na to da i brak bude dugovečan.
Kako je nastao verenički prsten?
Iako to do danas nije sa preciznošću utvrđeno, smatra se da su Stari Egipćani bili prvi koji su koristili vereničko prstenje.
Naime, upravo se za taj narod vezuje i običaj da se verenički prsten nosi baš na domalom prstu. U zavisnosti od toga koji narodi su u pitanju, odnosno koja je njihova veroispovest će zavisiti i da li se verenički prsten nosi na desnoj ili na levoj ruci i to uvek na domalom prstu.
Stari Egipćani su bili verovanja da upravo tim prstom prolazi i centralna vena u ljudskom organizmu, koja je direktno povezana sa srcem, pa je samim tim bila smatrana ljubavnom venom. Iz tog razloga je odabrano nošenje vereničkog prstenja baš na tom prstu, jer se smatralo da se na taj način srca dvoje ljudi povezuju.
Zvanično iz 15. veka potiču i prvi materijalni dokazi o postojanju prstenova, koji su korišćeni za veridbe. U to doba je Marija od Burgundije od nadvojvode Maksimilijana Habzburškog dobila zlatni prsten sa dijamantom, koji je simbolizovao ne samo njegovu ljubav, nego i zakletvu na vernost.
Postoji još jedno tumačenje zbog čega se verenički prsten nosi upravo na domalom prstu desne ili leve ruke. A to tumačenje nas vraća u Drevnu Kinu. Naime, verovalo se da svaki prst nosi određenu simboliku, pa je tako domali prst obe ruke bio namenjen partneru. Svi ostali prsti su simbolizovali ostale članove porodice. Iz tog razloga se vereničko prstenje uvek u Drevnoj Kini nosilo upravo na domalom prstu.
U mnogim kulturama ranije je bio zastupljen običaj da vereničko prstenje biraju mladoženjini roditelji, a danas to obično radi muškarac i to obično u društvu najboljeg prijatelja, najčešće budućeg kuma.
Međutim, oni koji su neopterećeni pravilima se dogovaraju sa izabranicom svog srca oko toga koji bi verenički prsten želela, a onda i organizuju veridbu. Oni koji su više romantični će se potruditi da odaberu vereničko prstenje koje će biti u skladu sa ukusom buduće supruge.