Najnovije vesti predstavljaju hitnu informaciju koja je objavljena dok se događaj koji je predmet izveštavanja često i dalje odvija. Najnovije vesti su uglavnom prikladno grafički opremljene kako bi se čitaocima ili gledaocima komunicirala hitnost informacija.
Najnovije vesti, uglavnom informacije o nesrećama, prirodnim katastrofama ili nekim incidentima, su se pojavile zahvaljujući televiziji, dok je internet samo dodatno razvio mogućnosti koje stoje na raspolaganju novinarima.
Kako su se pojavile najnovije vesti?
Do pojave televizije najnovije vesti nisu bile moguće, pošto se u štampanim medijima hitnost informacije nije mogla komunicirati čitaocima – novine su morale biti pripremljene i odštampane pre razvoženja do prodajnih mesta širom zemlje – što je proces koji traje satima.
Najnovije vesti su prvo objavljivane na televiziji. Prekidanje programa i direktno uključivanje u vesti o nekom aktuelnom događaju ili katastrofi je postao efektan način da se stanovništvo informiše, ali i poveća gledanost. Ta praksa je započela u Americi, da bi se brzo proširila po celom svetu.
Internet i mobilni telefoni su doveli do lakšeg objavljivanja hitnih informacija i pristup većem broju čitalaca i gledalaca. Mobilni telefoni su od glomaznih aparata koje su koristili samo bogatiji biznismeni postali dostupni svima. U isto vreme više nismo ograničeni na sedenje pred televizorom kako bismo se informisali, pošto vesti danas možemo čitati na pametnim telefonima i u javnom prevozu, čekaonicama…
Građansko novinarstvo i najnovije vesti
Upravo je internet omogućio svima ne samo da čitaju vesti i da se informišu, već i da budu izvor informacija na koji će se oslanjati tradicionalne medijske kuće, koje se još uvek navikavaju na sajber prostor.
Najnovije vesti danas često počinju kao snimci sa lica mesta ili heštegovi, bilo da je u pitanju pad aviona ili veliki protesti. Tviter, instagram i fejsbuk su omogućili prenos svega – od dosadne svakodnevice do događaja koji menjaju istoriju.
U engleskom postoji i termin za pojavu koja je sve raširenija poslednjih godina – građansko novinarstvo. Ta koncepcija se zasniva na tome da građani igraju aktivnu ulogu u procesu prikupljanja, analiziranja, izveštavanja i širenja vesti.
Bez građana novinara, običnih ljudi kojima je telefon omogućio da postanu reporteri, mnogi veliki događaji se verovatno ne bi ni desili niti bi dobili mesto koje zaslužuju u medijskom prostoru. Arapsko proleće ili protesti u SAD su počeli kao najnovije vesti, i upravo su ljudi koji su bili na ulicama i barikadama izveštavali dok je tromim medijskim kućama trebalo vremena da se uključe u tok informacija.
Građansko novinarstvo je dovelo ne samo do velikih društvenih promena, već i do liberalizacije izveštavanja. Velike medijske kuće više nemaju monopol nad informacijama. Dok njihova urednička politika zavisi od vlasnika, menadžera i kompanija koje se reklamiraju, novinari građani su zaista slobodni – mogu da biraju svoje teme, način izveštavanja – bez pritisaka redakcije, urednika i vlasnika.
Daljim razvojem društvenih mreža i tehnologije razvijaće se i novinarstvo. Reportaže, najnovije vesti, intervjui i drugi vidovi prenosa informacija će sigurno proći kroz mnoge transformacije u budućnosti. Jedno je sigurno – ljudi su razvili svest da ne utiče samo spoljni svet na nas, već i mi možemo uticati na njega.