Uzgojem lekovitog bilja u svojoj bašti možete smanjiti upotrebu sintetičkih medikamenata, a neke čak i u potpunosti izbaciti iz upotrebe. Nema koristi od nasumičnog uzgoja lekovitog bilja, potrebno je malo se upoznati o dejstvu, sastavu lekovitog bilja koje planiramo uzgajati a i naučiti ponešto o samoj prirodi. Neke biljke lekovito deluju na sveopšte stanje organizma, a neke se koriste u lečenju specifičnih oboljenja.
Evo nekih od njih kojima ćete obogatiti vaš vrt, ali i vaše zdravlje.
Majčina dušica, lekoviti grm koji voli sušu
Majčina dušica je biljka koja se relativno lako uzgaja. Može se posaditi uz zid ili stazu, ali i u saksiji. Najbolje uspeva na mestima sa dobrom drenažom i sa mnogo sunca. Potrebno je orezivanje posle prve godine.
Od majčine dušice se koriste isključivo cvet i list. Puno se koristi u kulinarstvu kao izvrstan začin, posebno za jela koja se dugo kuvaju, kao što su supe, gulaš i pasulj. Takođe se koristi kao čaj. Majčina dušica kao lekovita biljka se obično koristi kod bronhitisa, teškog kašlja, grčeva u stomaku, infekcije izazvane parazitima kao i kod problema sa kožom. Majčina dušica ima još puno benefita za zdravlje kao što je stimulisanje apetita, povećano izbacivanje urina, smanjenje krvnog pritiska, poboljšanje imuniteta, utiče na poboljšanje raspoloženja…Kada se sve ovo uzme u obzir, nije čudo što je majčina dušica jedna od ključnih biljaka naše narodne medicine.
Neven
Neven je izuzetno lep detalj u svakoj bašti zbog žute ili narandžaste boje svog cveta. Neven takođe nije ni probirljiv što se tiče zemljišta, ne traži neke posebne uslove i zato ga je lako uzgajati, čak i iz semena. Može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka zavisno od rasta. Cvet nevena je jestiv i može se koristiti za skoro sve probleme sa kožom. Mogu se praviti obloge od latica kojima se tretiraju opekotine od sunca ili za čišćenje lica, od akni i nečistoća. Kod manjih posekotina može se koristiti i kao antiseptik. Dosta krema sadrže upravo ekstrat od nevena u svom sastavu zbog njegovog blagotvornog dejstva na kožu.
Aloe vera
Aloe vera je drevna afrička biljka, a danas je jedna od najpopularnijih zbog svog lekovitog svojstva i široke primene u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Istorijski zapisi pokazuju da se od davnina koristila za povrede kože i kao laksativ. Danas je u upotrebi kao narodni lek za razne bolesti kao što su psorijaza, astma, epilepsija, opekotine, posebno od sunca. Takođe uspešno rešava brojne digestivne probleme, uključujući ulcerozni kolitis, kao i sindrom iritiranih creva.
Uzgoj i nega Aloe vere
Aloa se može uzgajati kako u baštama tako i u saksijama. Vrlo lepo napreduje na osunčanim mestima gde nije izložena mrazu. Starije biljke posle zime možete odmah izložiti suncu dok mlade biljke morate postepeno izlagati suncu jer će u protivnom listovi požuteti. Prilikom sadnje treba joj obezbediti dobru drenažu tako što ćete prvo staviti red kamenja, red peska, pa tek onda zemlju. S obzirom da lišće sadrži 95% vode morate je čuvati od smrzavanja i na mestu gde je posađena Aloa, temperatura ne sme pasti ispod 5 stepeni. Takođe ne podnosi puno vlage i ne treba je zalivati leti češće od jednom sedmično.